Šta je medijacija?
Шта је медијација?
27.03.2012.
Медијација (лат. Медиаре – посриједовати) или посриједовање је алтернативни начин решавања конфликта који се обавља посриједовањем треће, неутралне стране у конфликту, са циљем да се постигне заједничко рјешење које би било прихваћено од свих сукобљених страна. Особе које посриједују у сукобу називају се медијатори / ке. Медијација ступа на сцену када конфликт између завађених страна толико нарасте да сукобљене стране нису способне да га разријеше самостално, већ је потребно да се укључи неко трећи. Медијација се заснива на проналажењу рјешења прихватљивог за све стране, усмјеравањем на интересе (потребе) сукобљених страна.
Полазна основа је да ће конфликт бити ријешен лакше и уз мање одрицања ако се у први план ставе интереси (потребе) страна у конфликту, а не питања моћи или права, односно конкретни циљеви. Улога медијатора / ке није у томе да понуди или наметне рјешења већ да отвори комуникацију између сукобљених страна и да им помогне у преиспитивању њихових идеја које воде ка рјешавању конфликта, а које би биле прихватљиве свим странама у сукобу. Медијација обезбјеђује сигурно место, које странама у сукобу омогућава да искажу своје потребе и осјећања, да испитају своје сумње и дилеме, да конструктивно разговарају, да размијене идеје и мишљења, да развијају и дефинишу споразуме, да испробају рјешења и уколико она не функционишу поправе их. Особе које учествовују у процесу медијације из њега излазиле оснажене, с тим што непосредно учествовање у изналажењу рјешења повећава преданост испуњењу постигнутог споразума.
Основни услови који морају бити испуњени да би се ушло у процес медијације су:
Полазна основа је да ће конфликт бити ријешен лакше и уз мање одрицања ако се у први план ставе интереси (потребе) страна у конфликту, а не питања моћи или права, односно конкретни циљеви. Улога медијатора / ке није у томе да понуди или наметне рјешења већ да отвори комуникацију између сукобљених страна и да им помогне у преиспитивању њихових идеја које воде ка рјешавању конфликта, а које би биле прихватљиве свим странама у сукобу. Медијација обезбјеђује сигурно место, које странама у сукобу омогућава да искажу своје потребе и осјећања, да испитају своје сумње и дилеме, да конструктивно разговарају, да размијене идеје и мишљења, да развијају и дефинишу споразуме, да испробају рјешења и уколико она не функционишу поправе их. Особе које учествовују у процесу медијације из њега излазиле оснажене, с тим што непосредно учествовање у изналажењу рјешења повећава преданост испуњењу постигнутог споразума.
Основни услови који морају бити испуњени да би се ушло у процес медијације су:
- Спремност и сагласнот да сукобљене стране у процес улазе добровољно и без притиска.
- Све стране у сукобу су сагласне са тим ко ће бити медијатор / ка.
- Процес мора бити непристрасан, тј. медијатор / ка не смије држати страну никоме од сукобљених.
- Процес мора бити повјерљив и сигуран (подразумијева физичку и емоционалну сигурност свих страна током медијације).
- Процес се мора јасно дефинисати (прави се договор ко, како и када излаже своје ставове).
- Процес се мора водити (медијатор / ка).
- Процес је флексибилан (омогућава нам да се бавимо различитим пробемима).
Приказана вијест је на:
1132 ПРЕГЛЕДА
Копирано
Повратак на врх